Motociklima na put dug 25.000 km

Dva novosadska advokata koja već godinama „tašnu i mašnu“ u slobodno vreme zamenjuju kacigom i moto odelom, 1. juna iz Novog Sada kreću u svoju najveću avanturu do sada. Kažemo najveću, obzirom da su tokom godina, svaki za sebe, već imali avanture od kojih se običnim smrtnicima, na pomen broja kilometara i lokacija zavrti u glavi. Sada će po prvi put u tandemu, krenuti u novu avanturu, svaki sa svojim motivom, ali sa istim ciljevima – videti, probati i upoznati novo, drugačije, nepoznato, i to sve preneti drugima.
A planirana ruta biće duža od polovine obima zemljine kugle. Svojim motociklima kreću na put dug oko 25.000 kilometara koji ih kroz 17 zemalja i devet vremenskih zona vodi do Mongolije i nazad.
Kada smo Velimira Bjelanovića pitali koji je cilj ovog maratona na dva točka, dobili smo neočekivan odgovor – cilj je samo putovanje, a ne destinacija.
Bjelanović nam opisuje plan puta: „ 1. juna iz Novog Sada krećemo, a put nas vodi preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Ukrajine, Rusije, Kazahstana, Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgistana i Kazahstana do Mongolija. Definiciju put bi bolje bilo zameniti izrazom trasa, obzirom da će skoro 4.500 kilometara voziti van asfaltnih puteva, pa je planirana i zamena drumskih pneumatika za offroad gume u Kazahstanu, kako bi bilo opremljeni za izazove koje će doneti nastavak putovanja“. A od nastavka rute, smrtnicima se „podigne kosa na glavi“. Od čuvenog „Puta svile“ koji ih vodi na Ak Bajtal na Pamiru, i popeti na 4.655 metara nadmorske visine, pa sve pustinje Gobi Mongolji u koju će ući sa njene zapadne strane, koju će delom proći i njenom sibirskom stranom.

„U Mongoliji ćemo spavati u hotelu sa milion zvezdica, odnosno, pod vedrim nebom. Nosimo čak i pecaroški pribor, a obzirom da je kolega Bojan Bojat i gastronom, nadamo se i specijalitetima na otvorenom“, kaže Bjelanović i dodaje: „Želimo da doživimo to prostranstvo, netaknutu prirodu, čistoću koju čovek još nije uspeo da pokvari. A želimo i da vidimo istorijska mesta i gradove kao što su Aktobe, Astana, Samarkand, Dušanbe, Biškek i Oš. Planirajući rutu novosadski bajkeri su otkrili i da će proći kroz dosta gradova koji su pobratimi sa Novim Sadom, a čujemo i još nešto zanimljivo: „Nama iz Srbije treba samo jedna viza, dok je kolega koji nam se pridružuje iz Nemačke sa nemačkim državljanstvom, morao da vadi sedam viza, i potroši mnogo vremena i novca. Ideja je da produžimo i do granice sa Kinom, mada očekujemo da nas zbog propisa za naše motocikle neće pustiti da pređemo granicu, pa ćemo najverovatnije nastaviti za Ulan Bator, gde ćemo se malo odmoriti od offroada i nakon toga nastaviti ka Sibiru do Bajkalskog jezera, pa trans sibirskom rutom ka Moskvi“. Odatle će tri prijatelja svako svojim putem, a Bjelanović kući kako bi dočekao prinovu u porodici koja je na putu.
Slušajući Bjelanovića, shvatamo i da su za ovakvu avanturu neophodne ozbiljne pripreme. Na putu su planirani i servisi motocikala i eventualne popravke, ali i da je u planiranju veliku pomoć pružila bajkerska zajednica, koja postoji u svakom kutku planete, koja je spremna da podeli iskustva ali i pruži svaku vrstu pomoći. Već postoje dogovori da se tokom puta sa prijateljima sretne, porazgovara, druži, a i popravi ako zatreba, obzirom da na put idu sa dva ne baš nova BMW- F1200 GS-a i jednim potpuno novim KTM 1290 R Adventure, čija tehnologija i elektronika ih već pomalo zastrašuje.
Razumljivo je i da se na ovakav put ne ide bez ozbiljne oprema. Svak motocikl će biti dodatno opterećen sa preko 40 kilograma, a dodatni izazov za opremu biće i meteorološki uslovi na putu, na kojima očekuju sve od temperatura koja će biti od minusa do paklenog plusa, kiše pa čak i mogućeg snega. Uz podršku Plattner Motors, Bjelanović se opredelio za vrhunsko Dainese Antartica dvodelno moto odelo, aktivni veš i rukavice istog proizvođača, koji će sa vozačima i motociklima proći kroz pravi test izdržljivosti u realnim slovima.
A pre nego što smo poželeli srećan put celoj ekipi, pitali smo i kolko košta ovakva avantura, na šta smo dobi opisni odgovor: „Dok bi neko uložio novac u nov motocikl i vozio ga po gradu, mi smo odlučili da na motociklima koje imamo odemo na putu umesto da novac uložimo u nove motocikle. Moj motocikl je 2007. godište, ali u odličnom stanju, na kojem su zamenjeni svi vitalni delovi koji bi možda mogli otkazati na putu“.

Nama je još samo ostalo da ekipi poželimo srećan put i kažemo „pišite nam“. A pisaće nam, podeliće sa nama iskustva i doživljaje kroz putopise i gastronomske priče, kako tokom puta, tako i kada se vrate. A vratiće se tek negde sredinom leta. Prema planu, put neće trajati kraće od 45 dana, a moguće je i da će se produžiti i do dva meseca, obzirom da je potpuno nemoguće isplanirati sve što se na putu može dogoditi.